Pripadnici VS - dilema manekeni ili vojnici
Znam da o ukusima ne treba raspravljati ali Vojska nije stvar ukusa ili šminke već psihofizičke sposobnosti.
Otuda želim da istaknem dva detalja sa vežbe Čelik 2017:
Na slici iznad možemo uočiti lepo negovane nokte.
Na slici dole pak vidimo tetovažu.
Iako je privatno možda za mnoge pimereno i odgovarajuće imati tetovaže i lepo negovane dugačke i lakirane nokte da li je to dobro i za pripadnika VS? Posebno njihovo isticanje na borbenom mestu ili zadatku? Koliko osoba posvećena svojim dugim noktima zapravo može biti posvećena bojištu i koliko može biti dobar saborac? Da li dugi nokti smetaju u svim borbenim situacijama ili su pak ok i normalni? Da li u kolektivu treba imati javno istaknute tetovaže i šta one govore o osobi koja ih nosi? Koja je poruka koju nam tetovaža šalje, jer suština svake tetovaže je da pokazuje neku poruku zar ne?
Da li takvi estetski detalji govore o kvalitetu tih vojnika u psihičkom pogledu, da li su oni sposobni uvek i u svim uslovima da izvrše sve zadatke i koliko za njih je moguće da se u određenim situacijama koje su moguće na bojištu takvim pre svega estetskim pokazateljima istaknu kao uvek dobri i primereni borci.
Vojska nije za manekene, te iako je sve to lepo videti , vojska nije udruženje manekena niti je pista za isticanje individualnih lepota i ličnih obeležja. Ovakvi detalji su pre svega pokazatelj psihofizičke sposbnosti tih vojnika i sa njima bi moralo da se posveti dodatna pažnja vojnog psihologa kao i nadležnih komandira u radu ako želimo da budemo sigurni da neće zakazati u nekom trenutku na štetu sebe ali i drugih a posebno vojske kao kolektiva.
Ovo je naravno moje lično opažanje, možemo komentarisati o tome naširoko ali postoje određena pravila zbog kojih ne može svako biti vojnik a još manje uspešan i stabilan vojnik u svim situacijama na bojištu. Vojska nije organizacija koja se sprema za mir već za rat.
Možda će mnogima ovi detalji delovati beznačajno ili kao normalna pojava gledajući civilne norme društva ali postoje određene studije koje govore o ogromnom značaju ovakvih pokazatelja na vojnicima te je njihovo tolerisanje od nadređenih zapravo dopuštanje opasnosti u kolektivu u kome opasnost ne sme da postoji.
Otuda želim da istaknem dva detalja sa vežbe Čelik 2017:
 |
| Nokti |
Na slici dole pak vidimo tetovažu.
 |
| Tetovaža |
Da li takvi estetski detalji govore o kvalitetu tih vojnika u psihičkom pogledu, da li su oni sposobni uvek i u svim uslovima da izvrše sve zadatke i koliko za njih je moguće da se u određenim situacijama koje su moguće na bojištu takvim pre svega estetskim pokazateljima istaknu kao uvek dobri i primereni borci.
Vojska nije za manekene, te iako je sve to lepo videti , vojska nije udruženje manekena niti je pista za isticanje individualnih lepota i ličnih obeležja. Ovakvi detalji su pre svega pokazatelj psihofizičke sposbnosti tih vojnika i sa njima bi moralo da se posveti dodatna pažnja vojnog psihologa kao i nadležnih komandira u radu ako želimo da budemo sigurni da neće zakazati u nekom trenutku na štetu sebe ali i drugih a posebno vojske kao kolektiva.
Ovo je naravno moje lično opažanje, možemo komentarisati o tome naširoko ali postoje određena pravila zbog kojih ne može svako biti vojnik a još manje uspešan i stabilan vojnik u svim situacijama na bojištu. Vojska nije organizacija koja se sprema za mir već za rat.
Možda će mnogima ovi detalji delovati beznačajno ili kao normalna pojava gledajući civilne norme društva ali postoje određene studije koje govore o ogromnom značaju ovakvih pokazatelja na vojnicima te je njihovo tolerisanje od nadređenih zapravo dopuštanje opasnosti u kolektivu u kome opasnost ne sme da postoji.
Comments
Post a Comment