HQ-22 ili FK-3
Na nedavno završenom sajmu naoružanja- vazduhoplovnom sajmu u Kini, Zhuhai 2018(China International Aviation Exhibition Center, Zhuhai, China (Zhuhai Airshow Center)) ponovo smo mogli da vidimo HQ-22 ovog puta blago unapređen u odnosu na prvobitnu verziju.
Ovog puta pozabaviću se malo ovim sistemom koji osvaja u zadnjih par meseci neke naše naslove u medijima iz nekog ugla osobe koja bi volela da neki od sistema naoružanja proizvedenih u NR Kini ugledaju svetlo dana kod nas ali i iz pogleda koji daje pravu sliku šta i kako se može očekivati od jednog ovakvog sistema PVO.
Za početak pogledajmo osnovne karakteristike ovog sistema:
U pitanju je PVO sistem srednjeg i daljnjeg dometa(u zavisnosti od verzije raketa) koji služi za odbranu od ciljeva iz vazduha sposoban da napada na visokim i srednjim visinama i srednjim daljinama. Radi u svim vremenskim uslovima te je namenjen prvestveno napadu na avione 3 generacije(u Kini pojam generacija aviona ima drugačije značenje nego na zapadu a inače to je prilično neformalna podela bilo gde u svetu), borbene helikoptere i BPL koji lete na srednjim i velikim visinama. Posedjuje visoku otpornost na ometanje i mobilan je sistem na visoko prohodnim vozilima točkašima.
Prevedeno na brojke sistem je sposoban da napada:
1. Ciljeve na visinama od 50 metara do 27km visine
2. Ciljeve na daljinama od 50 metara do 100km za izvoznu varijantu FK-3 domaća HQ-22 do 120km
Jedna baterija HQ-22 može istovremeno da navodi 12 raketa na 6 različitih ciljeva. Koristi komandno radio navođenje u kombinaciji sa ili bez poluaktivnog navođenja u završnoj trajektoriji leta ka cilju. Ne poseduje vertikalno lansiranje kao recimo HQ-9 ili HQ-16 već se lanseri moraju usmeriti ka cilju što ima svoje mane ali i prednosti. Postoji mogućnost da naručioc doplati troškove za razvoj i konverziju u sistem sa vertikalnim lansiranjem.
Razvoj HQ-22 je počeo pre skoro decenije oslanjajući se delom i na stečeno iskustvo sa HQ-9 i predstavlja unapređenje KS-1 - KaiShan-1 (HQ-12 podverzije) a prvo zvanično predstavljanje ovog sistema je bilo 2014, godine kada je dobio svoju oznaku HQ-22 stim da je uveden u naoružanje NR Kine 2016 godine.
FK-3 je izvozna oznaka HQ-22. U Kini je razvijen kao jeftina varijanta pre svega za zamenu HQ-2 poznatijih kao Dvina kao i unapređene verzije HQ-2 poznate kao KS-1 koja nije masivno zaživela u NAK(Narodnooslobodilačka Armija Kine) od kojeg je preuzeo elemente radio navođenja i radarske rešetke sa H-200 radara kasnije unapređenog u mobilni radar SJ-212 . Razvoj KS-1 je završen 1994 a prvi put je zvanično predstavljen 1998, godine. KS-1A verzija je usvojena u naoružanje 2007. godine i poznata je i kao HQ-12.
Može se reći da je HQ-22 druga generacija HQ-12 sistema. Za razliku od KS-1 rakete se kod HQ-22 nalaze smeštene u kontejenerima koji služe za lansiranje sa vozila. Na vozilo se postavlja 4 kontejnera a bateriju(bataljon) obično čine 3 vozila i radar za osmatranje i navođenje. Broj vozila u bateriji može da varira prema zahtevima kupca stim da je minimum 1 lansirno vozilo i 1 nišanski radar a maksimum 6 lanisrnih vozila i 1 nišanski radar za osnovu jedinice. Broj raketa na lanseru takođe može da varira od 2-4.
Sistem HQ-22 se može umrežiti u divizionski(brigadni) nivo kada komandno vozilo diviziona može da upravlja sa do 6 baterija i da tako istovremeno napada do 36 ciljeva sa do 72 rakete.
Radar H-200 u novoj nešto većoj verziji kod HQ-22 nalazi se na točkaškoj platformi 8x8 i sposoban je da navodi 6 raketa na 3 cilja, u pitanju je PESA(passive electronically scanned array) radar odnosno radar sa pasivnim elektronskim skeniranjem.
Sama raketa HQ-22 sistema je značajno izmenjena i unapređena u odnosu na HQ-12. HQ-22 raketa kao što je već navedeno koristi kombinaciju radio komandnog i poluaktivnog navođenja.
Zahvaljujući savremenoj elektronici odnosno visokoj računarskoj sposobnosti da se procesira veliki broj podataka u malom vremenu smeštenoj direktno u raketi izbegnuto je da se koristi TVM navođenje kao u sistemima S-300(kasnije verzije) i HQ-9. Obrada podataka o ciljevima vrši se u potpunosti u samoj raketi a po potrebi koriguje se radio komandama sa zemlje. U slučaju da dođe do radio ometanja poluaktivnog navođenja raketa se dalje navodi radio komandnim navođenjem. Izbegnuto je da se kao kod TVM(Track-Via-Missile) sistema signal sa rakete vraća u komandno-nišansko vozilo i da se tamo procesira pa opet vraća nazad u raketu kako se obično postupa kod sistema koji imaju kombinaciju radio komandnog i poluaktivnog navođenja. Ako je pak ometeno radio navođenje na cilj raketa nastavlja let poluaktivnim samonavođenjem na cilj.
Na gađanju održanom u Kini u Hebei provinciji 22.09.2016. u kome su učestvovale jedinice centralnog vojnog okruga naoružane sa HQ-22 dejstvovale su na 15 meta svih 15 je bilo pogođeno.
Gađanje zapadnog vojnog okruga u jedinici naoružanoj sa HQ-22.
Razna vežbovna gađanja u jedinicama opremljenim sa HQ-22 sprovedena su u pustinji, noću i po kiši i jakoj oblačnosti.
Svojim dometom od 100km HQ-22 prevazilazi Patriot PAC-1. Ono što HQ-22 ne može to je pre svega gađanje izuzetno malih ciljeva kao što su vođene rakete i bombe(na primer AGM 65 Maveric i laserki vođene bombe). gađanje krstarećih raketa na većim daljinama i gađanje veoma brzih ciljeva kao što su balističke rakete srednjeg i velikog dometa dok je moguće da će neke ciljeve poput balističkih raketa malog dometa SRBM daljim unapređenjem i usavršavanjem HQ-22 sa bržim raketama moći da ostvari sposobnost za uništenje istih. Treba imati u vidu da sa rastom daljine opada preciznost posebno kod radio navođenih raketa. Sa porastom daljine opada i moguća brzina cilja koji je moguće napasti. HQ-22 komandno radio navođenje koristi za mete na daljinama maksimalno do 75km a kombinacija komadnog i poluaktivnog navođenja se koristi za ciljeve na daljina do 120km. Radi napadanja ciljeva sa malim radarskim odrazom poznatim i kao nevidljivi potrebno je u sistem HQ-22 dodati radare koji rade u UHF području. Postoji više takvih radara koji se nude u Kini a posebno je interesantan 3D UHF radar YLC-8B dometa do 350km za ciljeve sa veoma malim radarskim odrazom dok je za ciljeve većeg radarskog odraza domet do 550km.
YLC-8B pored uloge osmatranja može da se koristi i za navođenje na cilj. HQ-22 može se koristiti da navodi i koristi rakete sistema HQ-2 ili Dvina koje je na žalost Srbija odnosno SRJ izbacila iz naoružanja.
Do sada su Burma, Tajland, Turkmenistan, Kipar i Maroko pokazali interesovanje za KS-1 - HQ-22 sisteme stim da je Burmi isporučena KS-1A verzija dometa do 50km po daljini 2015 godine. Tajland je poručio KS-1C verziju a Kipar i Maroko razmatraju FK-3 eksportnu verziju HQ-22.
HQ-22 će zajedno sa HQ-9 formirati okosnicu domaćih PVO sistema srednjeg i dalekog dometa NR Kine.
Neke minimalne potrebe Srbije imajući u vidu karakteristike sistema HQ-22 i mogućnost baziranja baterija sa radarima, geografske karakteristike Srbije a zatim i potrebu da postoji odgovarajući deterent sa sistemima PVO koji bi mogli da nanesu veće gubitke potencijalnim neprijateljima su 12 baterija sa 72 rakete na dežurstvu dok bi optimum bio 18 baterija a maksimum 24 baterije ili minimum 2 diviziona, optimum 3 a maksimum 4 divizona gde svaki ima svoje komadno vozilo koje umrežava baterije. Ne treba smetnuti sa uma prilikom ovakvog proračuna potrebnog broj sredstava da u ratu izbacivanjem iz stroja radara sistema HQ-22 gubi se funkcionalnost cele baterije. Zato u rezervi treba imati tj. kupiti još barem 2 mobilna radara H-200 koji imaju funkciju navođenja raketa na cilj.
Pored 3 lansera i radara sa navođenjem koji se nalazi standardno u svakoj bateriji potrebno je u bateriji imati još i 3 vozila za pretovar raketa, 1 vozilo sa agregatom a na divizionom-brigadnom nivou uvesti i vozilo za testiranje raketa, vozilo sa agregatom, meterološko vozilo, vozilo sa rezevnim delovima i radioničko vozilo da bi se mogle sve funkcije sistema HQ-22 maksimalno iskoristiti i upotrebiti te da se sistem može održavati u ispravnom stanju. Na divizonom nivou radi detekcije slabije vidljivih aviona potrebno je dodati minimum 2 3D UHF radara dok je optimium 4 a maksimum 6 takvih radara.
I na kraju treba razmisliti i o drugim sredstvima kraćeg dometa koji bi sa HQ-22 činili jedan snažan uvezani-umreženi sistem PVO, kao dobri kandidati nameću se HQ-16(vertikalno lansiranje), FM-3000(vertikalno lansiranje, 8 raketa na lanseru), FM-2000(analog ruskom Tor) i FK-1000(12 raketa na lanseru + 2 topa 23mm + radar integrisan na vozilu slično Pantsir-u).
Ovakvim nabavkama za relativno mali novac reda od 500 do 800 miliona EUR(HQ-22,HQ-16, FM-300, FM-2000 i FK-1000) može se dobiti jedan prilično zaokruženi a jak PVO sistem za državu veličine Srbije. Za opremanje sličnim sredstvima sa zapada potrebno je dati najmanje 3 puta više novca dok se za opremanje sličnim sistemima iz Rusije košta barem 1,5 puta više novca.
Kao posebnu prednost prilikom nabavke i integracije FK-3 u PVO Srbije istakao bih predviđeno moguće uvezivanje tog sistema sa postojećim sistemom S-125 Neva koji bi komandne podatke potrebne za dejstvo dobijao preko komandnih vozila sistema FK-3. Time se postiže dodatna integracija već postojećeg domaćeg sistema PVO i omogućava bolje sadejstvo postojećih jedinica PVO. Sistemu Neva S-125 koji Srbija poseduje nedostaje pre svega mobilnost u delu lansirnog sistema što je moguće rešiti na više različitih načina kroz montažu lansera na vozila dok je dosadašnjom modernizacijom uspešno obvavljena digitalizacija većeg dela S-125.
FK-3 predstavlja dobru okosnicu za razvoj daljeg teritorijalnog sistema PVO kao jeftinog rešenja koje se dalje može uvezivati sa HQ-12 sistemom manjeg dometa(do 50km) u cilju dobijanja bolje pokrivenosti i zaštite kao i sistema FM-3000 za bližu odbranu za pristupačnu cenu.
HQ-22/HQ12 predstavlja jeftiniju kombinaciju kineskih sistema PVO srednjeg i daljeg dometa u odnosu na HQ-9/HQ16 kombinaciju sistema većeg dometa koji poseduju i vertikalno lansiranje.
Zapravo najbolja kombinacija a koju je autor ovog teksta razmatrao za potrebe dugoročnog opremanja VS bi bila HQ-22/HQ-12, FM-3000, BuK-M3 u Viking konfiguraciji i FK-1000 + top 57/76mm uz uvođenje dva domaća sistema od koji je jedan ovde već razmatran - Baterija PVO - cevna i raketna CEVIRA koji sam prvi put koncipirao 2015 godine a delimično se već ostvaruje kroz PASARS.
Sistem Neva kao perspektivan i pored starosti odnosno godine proizvodnje bi ostao i dalje u upotrebi u budućnosti jer remont raketa za isti je u Srbiji osvojen a pored toga na dobru perspektivu utiču i razne moguće modernizacije tog sistema koje omogućavaju dalji rast mobilnosti i dometa.
Sistem 2K12 KuB u postojećoj varijanti se ne može održati kao perspektivan jer raketama su istekli resursi pa se ne mogu se koristiti beskonačno a mogućnost za lak i jeftin remont raketa u Srbiji nepostoji te se isti mora prekonfigurisati zadržavanjem postojećih lansera SLO i osmatračkih radara a sa preorijentacijom na druge rakete poput raznih varijanti raketa V-V koje se konvertuju i primenjuju za lansiranje sa zemlje uključujući i domaću raketu koja se razvija sa sistemom PASARS što bi vremešnom 2K12 dalo novu budućnost i višekanalnost koju sada ne poseduje.
Ovog puta pozabaviću se malo ovim sistemom koji osvaja u zadnjih par meseci neke naše naslove u medijima iz nekog ugla osobe koja bi volela da neki od sistema naoružanja proizvedenih u NR Kini ugledaju svetlo dana kod nas ali i iz pogleda koji daje pravu sliku šta i kako se može očekivati od jednog ovakvog sistema PVO.
Za početak pogledajmo osnovne karakteristike ovog sistema:
U pitanju je PVO sistem srednjeg i daljnjeg dometa(u zavisnosti od verzije raketa) koji služi za odbranu od ciljeva iz vazduha sposoban da napada na visokim i srednjim visinama i srednjim daljinama. Radi u svim vremenskim uslovima te je namenjen prvestveno napadu na avione 3 generacije(u Kini pojam generacija aviona ima drugačije značenje nego na zapadu a inače to je prilično neformalna podela bilo gde u svetu), borbene helikoptere i BPL koji lete na srednjim i velikim visinama. Posedjuje visoku otpornost na ometanje i mobilan je sistem na visoko prohodnim vozilima točkašima.
Prevedeno na brojke sistem je sposoban da napada:
1. Ciljeve na visinama od 50 metara do 27km visine
2. Ciljeve na daljinama od 50 metara do 100km za izvoznu varijantu FK-3 domaća HQ-22 do 120km
Jedna baterija HQ-22 može istovremeno da navodi 12 raketa na 6 različitih ciljeva. Koristi komandno radio navođenje u kombinaciji sa ili bez poluaktivnog navođenja u završnoj trajektoriji leta ka cilju. Ne poseduje vertikalno lansiranje kao recimo HQ-9 ili HQ-16 već se lanseri moraju usmeriti ka cilju što ima svoje mane ali i prednosti. Postoji mogućnost da naručioc doplati troškove za razvoj i konverziju u sistem sa vertikalnim lansiranjem.
Razvoj HQ-22 je počeo pre skoro decenije oslanjajući se delom i na stečeno iskustvo sa HQ-9 i predstavlja unapređenje KS-1 - KaiShan-1 (HQ-12 podverzije) a prvo zvanično predstavljanje ovog sistema je bilo 2014, godine kada je dobio svoju oznaku HQ-22 stim da je uveden u naoružanje NR Kine 2016 godine.
FK-3 je izvozna oznaka HQ-22. U Kini je razvijen kao jeftina varijanta pre svega za zamenu HQ-2 poznatijih kao Dvina kao i unapređene verzije HQ-2 poznate kao KS-1 koja nije masivno zaživela u NAK(Narodnooslobodilačka Armija Kine) od kojeg je preuzeo elemente radio navođenja i radarske rešetke sa H-200 radara kasnije unapređenog u mobilni radar SJ-212 . Razvoj KS-1 je završen 1994 a prvi put je zvanično predstavljen 1998, godine. KS-1A verzija je usvojena u naoružanje 2007. godine i poznata je i kao HQ-12.
Može se reći da je HQ-22 druga generacija HQ-12 sistema. Za razliku od KS-1 rakete se kod HQ-22 nalaze smeštene u kontejenerima koji služe za lansiranje sa vozila. Na vozilo se postavlja 4 kontejnera a bateriju(bataljon) obično čine 3 vozila i radar za osmatranje i navođenje. Broj vozila u bateriji može da varira prema zahtevima kupca stim da je minimum 1 lansirno vozilo i 1 nišanski radar a maksimum 6 lanisrnih vozila i 1 nišanski radar za osnovu jedinice. Broj raketa na lanseru takođe može da varira od 2-4.
Sistem HQ-22 se može umrežiti u divizionski(brigadni) nivo kada komandno vozilo diviziona može da upravlja sa do 6 baterija i da tako istovremeno napada do 36 ciljeva sa do 72 rakete.
Radar H-200 u novoj nešto većoj verziji kod HQ-22 nalazi se na točkaškoj platformi 8x8 i sposoban je da navodi 6 raketa na 3 cilja, u pitanju je PESA(passive electronically scanned array) radar odnosno radar sa pasivnim elektronskim skeniranjem.
Sama raketa HQ-22 sistema je značajno izmenjena i unapređena u odnosu na HQ-12. HQ-22 raketa kao što je već navedeno koristi kombinaciju radio komandnog i poluaktivnog navođenja.
Zahvaljujući savremenoj elektronici odnosno visokoj računarskoj sposobnosti da se procesira veliki broj podataka u malom vremenu smeštenoj direktno u raketi izbegnuto je da se koristi TVM navođenje kao u sistemima S-300(kasnije verzije) i HQ-9. Obrada podataka o ciljevima vrši se u potpunosti u samoj raketi a po potrebi koriguje se radio komandama sa zemlje. U slučaju da dođe do radio ometanja poluaktivnog navođenja raketa se dalje navodi radio komandnim navođenjem. Izbegnuto je da se kao kod TVM(Track-Via-Missile) sistema signal sa rakete vraća u komandno-nišansko vozilo i da se tamo procesira pa opet vraća nazad u raketu kako se obično postupa kod sistema koji imaju kombinaciju radio komandnog i poluaktivnog navođenja. Ako je pak ometeno radio navođenje na cilj raketa nastavlja let poluaktivnim samonavođenjem na cilj.
Na gađanju održanom u Kini u Hebei provinciji 22.09.2016. u kome su učestvovale jedinice centralnog vojnog okruga naoružane sa HQ-22 dejstvovale su na 15 meta svih 15 je bilo pogođeno.
Razna vežbovna gađanja u jedinicama opremljenim sa HQ-22 sprovedena su u pustinji, noću i po kiši i jakoj oblačnosti.
Svojim dometom od 100km HQ-22 prevazilazi Patriot PAC-1. Ono što HQ-22 ne može to je pre svega gađanje izuzetno malih ciljeva kao što su vođene rakete i bombe(na primer AGM 65 Maveric i laserki vođene bombe). gađanje krstarećih raketa na većim daljinama i gađanje veoma brzih ciljeva kao što su balističke rakete srednjeg i velikog dometa dok je moguće da će neke ciljeve poput balističkih raketa malog dometa SRBM daljim unapređenjem i usavršavanjem HQ-22 sa bržim raketama moći da ostvari sposobnost za uništenje istih. Treba imati u vidu da sa rastom daljine opada preciznost posebno kod radio navođenih raketa. Sa porastom daljine opada i moguća brzina cilja koji je moguće napasti. HQ-22 komandno radio navođenje koristi za mete na daljinama maksimalno do 75km a kombinacija komadnog i poluaktivnog navođenja se koristi za ciljeve na daljina do 120km. Radi napadanja ciljeva sa malim radarskim odrazom poznatim i kao nevidljivi potrebno je u sistem HQ-22 dodati radare koji rade u UHF području. Postoji više takvih radara koji se nude u Kini a posebno je interesantan 3D UHF radar YLC-8B dometa do 350km za ciljeve sa veoma malim radarskim odrazom dok je za ciljeve većeg radarskog odraza domet do 550km.
YLC-8B pored uloge osmatranja može da se koristi i za navođenje na cilj. HQ-22 može se koristiti da navodi i koristi rakete sistema HQ-2 ili Dvina koje je na žalost Srbija odnosno SRJ izbacila iz naoružanja.
Do sada su Burma, Tajland, Turkmenistan, Kipar i Maroko pokazali interesovanje za KS-1 - HQ-22 sisteme stim da je Burmi isporučena KS-1A verzija dometa do 50km po daljini 2015 godine. Tajland je poručio KS-1C verziju a Kipar i Maroko razmatraju FK-3 eksportnu verziju HQ-22.
HQ-22 će zajedno sa HQ-9 formirati okosnicu domaćih PVO sistema srednjeg i dalekog dometa NR Kine.
Neke minimalne potrebe Srbije imajući u vidu karakteristike sistema HQ-22 i mogućnost baziranja baterija sa radarima, geografske karakteristike Srbije a zatim i potrebu da postoji odgovarajući deterent sa sistemima PVO koji bi mogli da nanesu veće gubitke potencijalnim neprijateljima su 12 baterija sa 72 rakete na dežurstvu dok bi optimum bio 18 baterija a maksimum 24 baterije ili minimum 2 diviziona, optimum 3 a maksimum 4 divizona gde svaki ima svoje komadno vozilo koje umrežava baterije. Ne treba smetnuti sa uma prilikom ovakvog proračuna potrebnog broj sredstava da u ratu izbacivanjem iz stroja radara sistema HQ-22 gubi se funkcionalnost cele baterije. Zato u rezervi treba imati tj. kupiti još barem 2 mobilna radara H-200 koji imaju funkciju navođenja raketa na cilj.
Pored 3 lansera i radara sa navođenjem koji se nalazi standardno u svakoj bateriji potrebno je u bateriji imati još i 3 vozila za pretovar raketa, 1 vozilo sa agregatom a na divizionom-brigadnom nivou uvesti i vozilo za testiranje raketa, vozilo sa agregatom, meterološko vozilo, vozilo sa rezevnim delovima i radioničko vozilo da bi se mogle sve funkcije sistema HQ-22 maksimalno iskoristiti i upotrebiti te da se sistem može održavati u ispravnom stanju. Na divizonom nivou radi detekcije slabije vidljivih aviona potrebno je dodati minimum 2 3D UHF radara dok je optimium 4 a maksimum 6 takvih radara.
I na kraju treba razmisliti i o drugim sredstvima kraćeg dometa koji bi sa HQ-22 činili jedan snažan uvezani-umreženi sistem PVO, kao dobri kandidati nameću se HQ-16(vertikalno lansiranje), FM-3000(vertikalno lansiranje, 8 raketa na lanseru), FM-2000(analog ruskom Tor) i FK-1000(12 raketa na lanseru + 2 topa 23mm + radar integrisan na vozilu slično Pantsir-u).
Ovakvim nabavkama za relativno mali novac reda od 500 do 800 miliona EUR(HQ-22,HQ-16, FM-300, FM-2000 i FK-1000) može se dobiti jedan prilično zaokruženi a jak PVO sistem za državu veličine Srbije. Za opremanje sličnim sredstvima sa zapada potrebno je dati najmanje 3 puta više novca dok se za opremanje sličnim sistemima iz Rusije košta barem 1,5 puta više novca.
Kao posebnu prednost prilikom nabavke i integracije FK-3 u PVO Srbije istakao bih predviđeno moguće uvezivanje tog sistema sa postojećim sistemom S-125 Neva koji bi komandne podatke potrebne za dejstvo dobijao preko komandnih vozila sistema FK-3. Time se postiže dodatna integracija već postojećeg domaćeg sistema PVO i omogućava bolje sadejstvo postojećih jedinica PVO. Sistemu Neva S-125 koji Srbija poseduje nedostaje pre svega mobilnost u delu lansirnog sistema što je moguće rešiti na više različitih načina kroz montažu lansera na vozila dok je dosadašnjom modernizacijom uspešno obvavljena digitalizacija većeg dela S-125.
FK-3 predstavlja dobru okosnicu za razvoj daljeg teritorijalnog sistema PVO kao jeftinog rešenja koje se dalje može uvezivati sa HQ-12 sistemom manjeg dometa(do 50km) u cilju dobijanja bolje pokrivenosti i zaštite kao i sistema FM-3000 za bližu odbranu za pristupačnu cenu.
HQ-22/HQ12 predstavlja jeftiniju kombinaciju kineskih sistema PVO srednjeg i daljeg dometa u odnosu na HQ-9/HQ16 kombinaciju sistema većeg dometa koji poseduju i vertikalno lansiranje.
Zapravo najbolja kombinacija a koju je autor ovog teksta razmatrao za potrebe dugoročnog opremanja VS bi bila HQ-22/HQ-12, FM-3000, BuK-M3 u Viking konfiguraciji i FK-1000 + top 57/76mm uz uvođenje dva domaća sistema od koji je jedan ovde već razmatran - Baterija PVO - cevna i raketna CEVIRA koji sam prvi put koncipirao 2015 godine a delimično se već ostvaruje kroz PASARS.
Sistem Neva kao perspektivan i pored starosti odnosno godine proizvodnje bi ostao i dalje u upotrebi u budućnosti jer remont raketa za isti je u Srbiji osvojen a pored toga na dobru perspektivu utiču i razne moguće modernizacije tog sistema koje omogućavaju dalji rast mobilnosti i dometa.
Sistem 2K12 KuB u postojećoj varijanti se ne može održati kao perspektivan jer raketama su istekli resursi pa se ne mogu se koristiti beskonačno a mogućnost za lak i jeftin remont raketa u Srbiji nepostoji te se isti mora prekonfigurisati zadržavanjem postojećih lansera SLO i osmatračkih radara a sa preorijentacijom na druge rakete poput raznih varijanti raketa V-V koje se konvertuju i primenjuju za lansiranje sa zemlje uključujući i domaću raketu koja se razvija sa sistemom PASARS što bi vremešnom 2K12 dalo novu budućnost i višekanalnost koju sada ne poseduje.
Comments
Post a Comment