Rat u Aziji - Ekonomski kraj sveta koji znamo

Imajući u vidu skorašnja dešavanja oko Severne Koreje ili tačnije jednu dugu krizu oko nuklearnog oružija i opšte zategunosti u odnosima između severa i juga koja traje decenijama osvrnuću se na jedan aspekt koji je slabo protežiran u javnosti a koji lako može da se desi već nakon prvih sat vremena početka ošteg rata na Korejskom poluostrvu.

Neću ulaziti u ovom tekstu u sve opšte manje ili više poznate vojne sposobnosti mogućih zaraćenih strana već više na ekonomske implikacije takvog jednog rata u scenariju u kome nakon pokretanja kao zaraćene strane sa jedne strane stoje SAD i njegovi saveznici sa Južnom Korejom na čelu i zatim Japanom a sa druge strane strane Severna Koreja sa mogućim saveznicima u vidu Kine i Rusije. Ukratko vezano za savezništvo reći ću da bez obzira što Kina ne želi da Severna Koreja ima nuklearno oružije žestoko se protivi bilo kojoj nasilnoj promeni vlasti u Pjongjangu i spremna je da izda garancije za njegovu bezbednost koje uključuju i apsolutnu vojnu zaštitu a da dobije zauzvrat smanjenje tenzija na poluostrvu i dalje stopiranej nuklearnih ambicija Severa.

Kina se prema Severnoj Koreki odnosi i obraća kao KRVNOM bratu te je jasno da sa takvom retorikom je nemoguće smatrati da bi Kina tek tako pustila da Severna Koreja u potpunosti i tek tako nestane bez obzira na njene očigledne nestašluke u očima velikog brata.

Odnosi Kine i obe Koreje te Koreja i Japana se u neku ruku mogu najslikovitije opisati kao odnosi Rusije i Srbije odnosno Srbije i Hrvatske gledano sa naše balkanske perspektive.

U tom pretpostavljenom scenariju nakon početnih faza rata između Juga, SAD, Japana i Severa u nekom trenutku kasnije se uključuje i Kina a u slučaju napada jačim nuklearnim oružijem na Severnu Koreju pogotovu njen Sever uključiće se i Rusija jer je nemoguće da izbegne na svojoj teritoriji posledice takvog nuklearnog udara te će to smatrati i objavom rata jer je i njeno stanovništvo na taj način napadnuto.   

Trenutno ćemo se zadržati na početnoj fazi takvog scenarija. Šta se dešava u njoj nakon prvih par sati i jednog ili više dana rata?

Pored normalno hitne zakazane sednice saveta bezbednosti za koju ne zanmo i da li će dočekati svoj početak pre upotrebe nekog od NBH oružija, berza u Seulu prestaje sa radom.

U Tokiju gotovo odmah zatim imamo isti slučaj a ubrzo sledi i dramatičan poremćaj na svim svetskim berzama, Njujorška, Londonska, Franfurtska, i sve druge bi nakon par dana imale ogromne padove i gubitke i gotovo sigurno zatvaranje.

Idemo dalje sa fazom dva tj. nekim dužim trajanjem sukoba ili nasilnijim sukobom a u koji ulazi Kina zbog nepovoljne situacije za Pjongjang.

Ako se Kina umeša u rat u tom trenutku imamo dve suprostavljene strane a koje kontrolišu najvećim delom spoljni dug SAD tj. Kinu i Japan a u kojima su berze već stale i ekonomija naglo prelazi na ratni režim.  

Šta će se desiti sa dolarom u tom trenutku, kuda ide USD? Sigurno nadole u nekontrolisan pad do određenog nivoa a koji po nekoj slobodnoj proceni je do oko oko 50% vrednosti kada se možda privremeno stabiliše na nekoj srednjoj vrednosti. U ovom trenutku dolar vredi koliko i poverenje u njega, to je novac bez ikakvog pokrića u relnosti odnosno valuta koja se masovno štampa i zavisi isključivo od poverilaca, investitora i njihovih raspoloženja. Svi veći investitori u Evropi i SAD će se naglo okrenuti sa početkom rata ka stvaranju zaliha i zlatu koje će imati strmoglav rast cena kao i neki drugi metali kao što su platina, srebro zatim čelik i srebro.

Došlo bi do prekida redovnih pomorskih komunikacija sa Kinom zbog moguće pomorske blokade SAD i automatskog rasta cena u SAD koje uvoze godišnje preko 300 milijardi USD više nego što izvoze u Kinu. Većina dobara sem hrane posebno u SAD-u bi odmah imala vrtoglav skok cena nagore. Sva tehnološka dobra imaju rast cena širom sveta. Najveći proizvođači telefona, računara, automobila i raznih drugih dobara prekidaju svoje isporuke ka drugim kontinetima i slobodna globalna trgovina zapravo u tom trenutku zamire.

Dolazi i do presecanja snabdevanja naftom i gasom sa Bliskog Istoka što će SAD učiniti svesno presecanjem pomorske komunikacije da bi naudile Kini ali istovremeno i do drastičnog rasta cena nafte što pogoduje u početnoj fazi najviše Rusiji koja će moći da nastavi do određenog trenutka nesmetane isporuke za Evropu i Kinu. Tajvan neće biti ostavljen po strani jer će Kina da bi ostvarila prohodnost pomorskih puteva i kontrolu bliže svojoj odbrani napasti to ostrvo koje je od ključnog značaja za dubinsku odbranu Kine i slobodni protok roba iz nje. U zavisnosti od ponašanja Vijetnam i Singapur bi mogli da se nađu kao neka iduća meta Kine. Indiju će Kina držati u pat poziciji što direktno konvencionalno i nuklearno što preko Pakistana tako da će Indija pokušati ostati što neutralnija.

Sve se naravno odvija ovako do trentuka kada bi eventualno SAD upotrebile nuklearno naoružanje na Severu Koreje kada bi moglo spiralno doći do nekontrolisanog šireenja sukoba i globalnog nukelarnog rata uz aktivno učešće Rusije u njemu.

Iako bi napad Severne Koreje na jug nuklearnim atomskim oružijem imao strahovite efekte na SAD vojnike stacionirane na jugu i populaciju Južne Koreje isti ne predstavlja moguće štetne veće posledice po Rusiju i Kinu sem ako ne bi bilo upotrebljeno neko izuzetno jako termonuklearno oružije snage nekoliko megatona a koje Sever nema. Nasuprot tome čak i nuklearne bombe manje snage do 200kt bi imale opasne posledice po Kinu i Rusiju ako bi posebno bile aktivirane bliže granicama Severne Koreje sa njima jer zračenje i padavine kao posledice takve upotrebe bi osetilo nekoliko milionskih gradova u blizini granica Severne Koreje lociranih u Kini i Rusiji.

Sam napad nuklearnim oružijem na Sever u blizini granica Rusije a posebno zato što je u blizini Vladivostok jedan od najvećih gradova Rusije koji pored toga što je grad je istovremeno i luka u kojoj je smeštena Ruska Pacifička Flota kao i prateći nuklearni arsenal Rusije na podmornicama i avionima te u Rusiji postoji i automatski sistem sa senzorima koji služi da lansira nukelarni odgovor u slučaju nemogućnosti da rukovodstvo Rusije samo svojom voljom odgovori na napad bilo zbog sopstvenog uništenja ili prekida komunikacija govori dosta o mogućnosti početka sveopšteg nuklearnog rata odnosno razmene sa totalno nesagledivim posledicama po čovečanstvo u svim aspektima.

Čak i da Rusija tj. njeno rukovodstvo odabere da ne odgovori na takav napad pitanje je automatskog sistema koji postoji i njegove procene tj. senzora koji dobijaju informacije. Taj sistem predstavlja krajnje sredstvo odbrane Rusije i koncipiran je tako da bude poslednje sredstvo odgovora ali niko ne može da 100% predvidi šta bi on smatrao da je ispravno postupiti u slučaju da su mu na senzorima obrisi radijacije, meri potrese zemlje i ima moguće prekide komunikacije sa ostalim delovima sistema i rukovodstvom posebno u slučaju EMP koji bi mogao da nastane aktiviranjem nukelarnog oružija na  korejskom poluostrvu. Ako bi u slučaju nekog slabije nukleanrog uređaja do 20kt taj sistem i ostao nem pitanje je da li bi isto bilo sa jačim bombama snage 200kt ili jače od toga pa čak i nekoliko megatona što bi SAD mogle upotrebiti kao odgovor na nuklearni napad Severa na Južnu Koreju. SAD bi čak mogle prve da upotrebe nuklearno oružije i pre Severne Koreje ako tako smatraju.

Sve u svemu ekonomiji se u takvom jednom razvoju kao i čovečanstvu ne piše svetla budućnost čak i da sve ostane na konvencionalnom ratu. Krah berzi, prelazak na ratne ekonomije, kontrolisan i sužen protok roba, raste cena i sve ostalo bi dovelo brzo do globalnih kolapsa nekih država koje možda i nisu direktno uratu. Posebno u EU gde bi Italija, Španija, Portugal i Grčka kao prezadužene zemlje mogle da zabiju ekser u kovčeg zvani euro i ekonomija EU.

Nadam se da će donosioci odluka biti svesni mogućih implikacija i posledica te da će nas na planeti Zemlji poštedeti jedne ovakve neopisive gluposti za koju je samo čovek sposoban.

Sutra više o mogućim planovima Kine za rešenje krize na Korejskom poluostrvu.