Moguće kinesko rešenje za nuklearni problem na Korejskom poluostrvu

Kina je dugo vremena nakon Korejskog rata bila direktan saveznik Severne Koreje i nastavlja da to bude i dalje do danas. Skorašnji potezi Severne Koreje pokazuju da je došla do ozbiljnih faza u razvoju nuklearnog oružanog programa a koji su do sada bili rezervisani samo za najveće sile.

Paralelno sa tim razvojem pojavili su se određeni problemi u odnosima S. Koreje sa Kinom. Međutim Kina i danas ima jedno čvrsto stanovište a to je da ne podržava nasilnu promenu vlasti Severne Koreje  bez obzira na sve ostale probleme. Samim time kao zemlja koja poštuje međunarodno pravo ne odobrava ni agresiju ili napad na Severenu Koreju i mogla bi se opravdano vojno umešati u nekoj takvoj ratnoj situaciji.

Kina je uvek sa Korejom u svojoj istoriji imala manje više ulogu bratskog naroda a posebno je ta uloga rasla nakon uspostavljanja Ming dinastije i dalje ka novijoj istoriji. Han narod ili kako ga mi često nepravilno ali sada već uobičajno zovemo Kineski narod je imao više sličnosti u svojoj dugoj istoriji nego različitosti sa Korejskim narodom. Zajednički suparnik danas im je pored SAD-a  posebno Japan a koji je kao okupaciona sila izvršio stravične zločine u Kini i Koreji dok je bila jedinstvena za vreme a i pre drugog svetskog rata. Zajedno sa Korejom Kina je u svojoj istoriji više puta ratovala protiv Japana.

Otuda će se u Kini često najnormalnije čuti i da između Koreje i Kine postoje bratske veze ili krvne veze. U tom kontekstu naivno je verovati da će se Kina tek tako odreći svih istorijskih veza i uticaja na korejskom poluostrvu i predati Severnu Koreju i njen narod neprijateljima čak i u ovoj situaciji danas kada su im odnosi na neki način zategnuti.

Zategnutost pre svega potiče između ostaloga i iz želje Kine da ostane jedina nuklearna sila u tom delu Azije a radi bolje bezbednosti sveta jer zna da Severno Korejski nukelarni program može podstaknuti i Japan ali i Južnu Koreju na razvoj svog nuklearnog oružija. Iako bi Južna Koreja u nekom scenariju moguće budućnosti bila veoma bliska Kini u suprostavljanju bilo koje varijante da Japan dođe u posed nuklearnog oružija Južna Koreja i bez nejga na nekin način za Kinu predstavljaja moguću opasnost zbog prisustva SAD vojske na njenom tlu. Posebna opasnost za Kinu i svet bi bila još veća ako bi obe Koreje bile naoružane nuklearnim oružijem koje bi samo povećalo mogućnost da dođe do mogućeg nekontrolisanog nukelarnog rata na korejskom poluostrvu .

Koji plan Kina može da ima i šta može da pokuša svojim uticajem sada u ovim uslovima da uradi kroz neki program mirnog razrešenja situacije a sa ciljem smanjenja tenzija i zaustavljanja nuklearnog programa Severne Koreje?

Prvo Severno Korejsko rukovodstvo mora biti i sa Kineske strane uvereno da nuklearni program i njegov dalji razvoj nosi više štete nego koristi S. Koreji.

U tom cilju Kina je povukla neke korake i marta 2017 obustavila dalju kupovinu uglja od S. Koreje kao jedan vid pritiska tj. pokazatelja lošeg pravca. Međutim neki dalji pritisci mogu biti kontraproduktivni i neće sigurno doneti neko trajno rešenje.

Radi ostvarenja zajedničkog cilja međunarodne zajednice odnosno mirnog razrešenja krize Kina treba paralelno sa pritiskom da ponudi rukovodstvu S. Koreje moguće rešenje. Pre svega garancije da ga niko neće smeniti na silu. 

U tom pogledu Kina bi trebalo da bude spremna da izda najveće moguće vojne garancije i da uđe u trajno savezništvo sa Severnom Korejom gde bi se svaki napad na S. Koreju smatrao agresijom na Kinu. 

 

Radi toga bilo bi trebao biti potpisan odgovarajući ugovor sa S. Korejom i najverovatnije bi deo oružanih snaga Kine bio trajno razmešten u Severnoj Koreji najvećim delom uz demilitarizovanu zonu tj. granicu sa Južnom Korejom.

Pored toga Kina treba da ponudi Pjongjangu i ekonomski paket kao vid pomoći nakon pristajanja na prekid daljih nuklearnih aktivnosti. Severna Koreja je ranije svoj mogući nuklearni program tj. njegovo gašenje ili zaustavljanje najviše uslovljavala ekonomskom pomoći. Kina je sada više nego ikada ranije u mogućnosti da u Severnu Koreju unese veliki kapital u iznosima od nekoliko desetina milijardi dolara a kao nagradu i pomoć za moguće stopiranje nuklearnog programa.

Kako bi S.koreja reagovala na takvu ponudu?

Novac je primaljiv u svakom slučaju ali da li su spremni u S. Koreji na ustupke u potpunosti i gašenje svega do sada dostignutog u raketnom i nuklearnom programu?

Mislim da bi S. Koreja tražila pored novca i moguće vojne garancije tražila da zadrži i deo raketnog programa i to recimo rakete strednjeg dometa a da bi se bez većih trzavica trebala odreći daljeg razvoja interkontinetalnih raketa a koje su i najveći trn u oku Vašingtona i međunarodne zajednice. I mislim da S. Koreja očekuje da joj se zadržavanje dela raketnog programa ali i nuklearne bezbednosti na neki način ponudi.

Nije nerazumno iz nekog ugla posmatranja koje sigurno postoji u Severnoj Koreji da se zadrže neke od mukotrpno dosignutih stepena razvoja raketnog programa i da nikada i nebi trebali iz ugla jedne suverene zemlje pristati  na njegovo potpuno uništenje. 

Južna Koreja ima dosta nenukelarnog naoružanja i sopstveni raketni program koji će zadržati i dalje.  U tom pogledu niej razumno očekivati da se S. Koreja odrekne svih kapaciteta odbrane. 
Kini normalno smeta i razmeštanje THAAD sistema(protivraketni sistem) u Južnoj Koreji te iako je svesna da su neke akcije Severne Koreje doprinele takvom razmeštanju neće nikada gledati sa odobravanjem ugrožavanje svog nuklearnog deterenta tim postupcima Vašingtona.  U tom pogledu J. Koreja će imati i dalje razmešten takav sistem na insisrianje SAD čak i da se S. Koreja u potpunosti razoruža što čini bespredmetnim očekivanje da S. Koreja treba tokom pregovora da prihvati u potpunosti odricanje svog raketnog programa. 

Kina je kao razuman član međunarodne zajednice je svega toga svesna i zna da ne treba da traži neke unilateralne postupke od Severne Koreje na koje niko razuman nebi pristao. Pravo pitanje je zapravo utvrditi meru razumnosti u svim postupcima ka rešenju i šta raditi sa nuklearnim programom.

Sa jedne strane S. Koreja je sada svesna u neku ruku da bez obzira na sve probleme koje ima da je njena vrednost za pregovaračkim stolom naglo porasla u zadnjih 10 godina sa razvojem svog raketnog i nuklearnog programa i da mogu sada dobiti više nego ikada od međunarodne zajednice.

Delom i sa pravom očekuju veću pomoć jer su već dugo pod sankcijama koje su ih puno koštale a istovremno znaju da imaju malo šta da izgube u slučaju rata i daljih pritisaka. Pacov čak i kada je sateran u ćošak nije bezazlen protivnik već naprotiv veoma opasan i toga svet mora biti svestan u rukovođenju sa ovom situacijom. Ako se to ne uzme u obzir pri rešavanju ovog kompleksnog problema sa S. Korejom davanje olakšica i insistira samo na bezuslovnim ustupcima malo toga će se postići.

S. Koreja bi trebala da prihvati i potpuno stopiranje daljeg razvoja nuklearnog oružija i demontažu opreme za njegovu dalju proizvodnju. Da bi se to ostvarilo trebalo bez rezervi a u potrazi za mirom prihvatiti moguće zadržavanje nekog minimalnog broja nuklearnih glava na teritoriji Sevrene Koreje. To zadržavanje dela nukelarnog arsenala jeste problematično sa jednog aspekta i pre nego što kažemo stop takvom razmatranju jer je to na neki način uzrok krize treab da znamo postoji moguće rešenje za taj problem i možda je to zapravo ključni faktor trajnog razrešenja krize.

Što se tiče nuklearnog dela naoružanja i pregovora oko njega jedno od mogućih logičnih rešenja na koje bi se najlakše u S. Koreji pristalo u pregovorima a u dogovoru sa Kinom je da razvije tzv. dupli ključ upotrebe i lansiranja n. oružija a kroz deljenje dela nukelarnog arsenala i to za minimalni broj nuklearnih glava koji bi se zadržali u arsenalu na teritoriji Severne Koreje ne recimo više od 10.

Kina bi na neki način bilo svoje ili postojeće Severno Korejske nuklearne bojeve glave stavila pod dualnu kontrolu i deljenje i sa svojim novim ugovornim vojnim saveznikom ostvarila nukelarni deterent na sličan način na koji NATO funkcioniše u tom pogledu a za potrebe odbrane i nuklearnog odvraćanja od mogućeg napada na Severnu Koreju ali i Kinu.

Time bi se na primer deo postojećih nuklearnih b/g Serverne Koreje našao de fakto u posedu Kine a koja bi ga vojnom organizacijom delila sa rukovodstvom S. Koreje u slučaju napada. Time bi time osigurala kontrola njegove upotrebe i razmeštaja kao i bitna za pregovore vojna bezbednost Severne Koreje. Deo postojećih nukelarnih snaga Severne Koreje ili tačnije vojske koja sda obavlja tu dužnost  bi na neki način se faktički uvrstio u nukelarne snage Kine sa zajedničkom komandom i pratećim vojni kadrom iz Kine a koja bi bila u svakom slučaju garant vojne bezbednosti S. Koreje. Rukovodstvo Severne Koreje znajući da će postojati i dalje nukelarni arsenal na njegovom tlu osećao bi se sigurnije i lakše ušao u ustupke i pregovore potrebne za rešenje ove krize mirnim putem. Da li bi se zadržale postojeće nuklearne glave S. Koreje ili one uništile u celosti a dopremile nove iz Kine je čisto tehničko pitanje suština je deljenje radi bezbednosti.  

Ovo je jedno od mogućih rešenja koje bi Kina mogla ponuditi Severnoj Koreji i njenom rukovodstvu i na taj način trajno rešiti neka otvorena bezbedonosna pitanja.

Narod Severne Koreje bi zahvaljujući nesebičnoj vojnoj i ekonomskoj pomoći Kine u ovakvom razvoju situacije imao velike koristi od ovakvog načina razrešenja krize i sa pravom bi slavio sa svojom bratskim narodom iz Kine život na jedan mirnan i prosperitetan način sa daljim nesmetanom razvojem Severne Koreje. Severno Korejsko rukovodstvo bi nastavilo ako i do sada bez uslovljavanja da rukovodi zemljom.

Kina bi ovakvim rešenjem krize pobila razloge za moguće nukelarno naoružavanje Japana a pod izgovorom aktivnosti Severne Koreje kao i trajno rešila poziciju svog uticaja na Korejskom poluostrvu.   

Ostvarila bi se veća sigurnost i bezbednost za građane obe Koreje kao i Kine i ostvario trajniji mir. SAD bi izgubile deo svog uticaja na Korejskom poluostrvu zasnovanom na mogućem daljem razvoju nukelarnog arsenala Severne Koreje i ne bi više mogle kao do sada sa izgovorom da postupaju sa povećanom agresijom i netrpeljivošću.

Nepostojanje interkontinetalnih raketa u Severnoj Koreji bi izbilo svaki argument Vašingtonu za moguće preventivne udare. Kina bi ovakvom svojom akcijom umirila i veoma zabrinutu Južnu Koreju sa kojom želi isključivo prijateljske odnose i jug se nebi više morao plašiti nekontrolisane akcije severa. 

U svakom slučaju ovo je jedna od mogućih planova u cilju rešenja krize i izbegavanja rata sa tragičnim posledicama. Nadam se da će Kina na ovaj ili sličan način preuzeti na sebe teško breme obezbeđivanja svetskog mira i time pokazati da je jedna od retkih sila koja vode istinski računa o njemu. 

Na taj način se izbegava mogući nuklearni rat i spirala koja bi dovela čak u nekom scenariju i do kraja civilizacije kakvu danas znamo.